Maj 2005.
U krdu planinarskog društva
Sopotnica 05
1673m,
1713m,
1220m
5+26+10
+10km
Ivan, Vasilije
Maj 2005.
U krdu planinarskog društva
   Nakon dosta vremena, ponovo smo išli na jednu ozbiljnu akciju. Zbog gratkog vremena za pripremu smo odustali od samostalne akcije na Visitor, pa smo se Vasilije i ja pridružili planinarskom društvu Železničar u pohodu na Sopotnicu. Bila je to petodnevna akcija, bez posebnog napora sa smeštajem u domu.
Krenuli smo u petak ujutro i putovali skoro ceo dan do doma u podnožju sopotnice. Iako nije bilo planirano planinarenje za taj dan, nas dvojca smo se zaputili baš na planinu Sopotnicu - osvojili je i malko se izgubili. Našli smo neke meštane (čije mesto se sastojalo iz jedne kuće na vrhu brda i jednog polupanog fiće) koji su nam ljubazno objasnili kako da se vratimo do doma pre mraka.
Spavali smo u grupnoj sobi.

Sutradan je bila predviđena i izvedena akcija obilaska obližnjih vodopada. Iako se sve odvijalo na 500m od doma nas dva ludaka smo vrlo brzo izgubili grupu i gazili po reci i strmoglavili se niz litice tako da smo grupu (slučajno) sustigli s boka. Vodopadi su lepi.

Narednog dana išli smo na prave uspone. Zaputismo se ka vrhovima Jablanika - Kozomor i Katunić. Put je bio čaroban - sa neotopljenim snegom, zdravim četinarskim šumama, sa puno potoka, brda i dolina. Kozomor (1673m) smo osvojili i tu ručali, Katunić (1773m) smo zaobišli zbog prisustva vojske, ali smo zato osvojili i drugi vrh po visini - Orlovaču (1713m). Nastavili smo nazad ka domu preko vrtača, pored pećine i niz vododerine.
Po povratku smo od meštana kupili pitu od sira i sremuša i domaće kiselo mleko.  Mmmmmmmm.

Sutradan smo išli na lakšu akciju - uspon na Gradinu (1220m), brdo na kojem se nalaze ostaci drevnog  grada. Lokalni deda nam je urlanjem objasnio da je, po legendi, taj grad izgradila Prokleta Jerina.
Sa vrha gradine se pruža divan pogled na kanjon Lima.

Te noći je jedan ludak iz grupne sobe izbacio jednog hrkača.

Poslednjeg dana smo se peške zaputili ka manastiru Mileševi. Prijatna šetnja sa dobrim usponima i lepim pogledima. Prošli smo pored kule na brdu zvane Hisardžik.
U Mileševi se nalaze freske Svetog Save i Belog Anđela, ali nije dozvoljeno fotografisanje.

Prijalo je biti deo čopora gde postoji vođa koji se brine o svemu. Ipak, ljudi nisu za ljude pa ćemo mi naredni put ipak ići sami.




Naša planinarenja - slika